Османагић Мехо и Алага од Новога 0001    Јутром ране млади Удвињани 0002    У Удвини, у беглук-механи, 0003    У беглуку гази-Мустајбега. 0004    Све је ајан сио до ајана, 0005    А газија један до другога, 0006    Уврх стола Лика Мустајбеже, 0007    С десне му стране Глумац Османага, 0008    А из лива гази Ћејванага, 0009    А остали редом посједали. 0010    Што у какав еглен ударили: 0011    Сваки с’ фали, каква ата храни, 0012    Како ј’ који јунак у мејдану. 0013    Јандал сједе до два побратима, 0014    Једно био Османагић Мехо, 0015    А друго је од Новог Алага, 0016    Јандал сиде, а јандал бесиде, 0017    Одвиш Мехо прећеро у пићу, 0018    Он Алаги приче бесидити: 0019    „О мој побро, од Новог Алага! 0020    Јунак ниси, колико се кажеш. 0021    Када сам се ја с тобом збратио, 0022    Те смо, побро, братство притврдили, 0023    Јесмо л’ рекли и вјеру задали: 0024    Кад се годиц станемо женити, 0025    Да ћемо скупа гледати дивојке, 0026    Да не ћемо Удвињкиња младих 0027    Ни из Лике никакве дивојке, 0028    Већ с Приморја танахне маџарке, 0029    Отуд себи довести дивојке. 0030    Од тог дана три има године, 0031    То смо рекли, вјере притврдили, 0032    Што си с’ данас ашик наметнуо, 0033    Побро драги, за другом дивојком. 0034    На Цетини ти у нашој Лици 0035    Дилбер-Бејзом цетинског диздара? 0036    Што си мени хилу учинио, 0037    Камо т’ вјера, на путу те срела, 0038    Црн ти образ на обадва свита!“ 0039    Кад Алага ричи разумио, 0040    Уз њег вишња-боја ошинула, 0041    На њему се длака исправила 0042    Ко на вуку просинца мисеца, 0043    Кад угледа јаловицу овцу. 0044    Але Мехи заче бесидити: 0045    „Што то, Мехо, од Бога ти тешко! 0046    Шта говориш непристале ричи? 0047    Мене врло ти резил учини 0048    Баш у лонџи прид свим Удвињани. 0049    Ја, истина, имам јауклију, 0050    Липу Бејзу цетинског диздара: 0051    Ал чуј, Мехо, што ћу бесидити: 0052    Што сам реко, ни порећи не ћу, 0053    Ја ћу с тобом сићи на Приморје, 0054    Да гледамо приморске дивојке. 0055    Ја ти знадем дви кршне дивојке: 0056    Ево једна у Херцег-Новоме, 0057    Липа Ане Херцеглије бана, 0058    То је, побро, на наму маџарка. 0059    Друга има кршна дивичица, 0060    Мехо побро, у Ленгер-паланки, 0061    Ружа липа Павла генерала, 0062    И то ј’, побро, на наму дивојка. 0063    Ти обери, коју теби драго, 0064    Вољ’ ти Ану Херцеглије бана, 0065    Вољ’ ти Ружу Павла генерала, 0066    Ту ћемо се, побро, окушати, 0067    Који ће првље изнити дивојку.“ 0068    Кад те Мехо ричи разумио, 0069    Тад Алаги Мехо бесидио. 0070    „Мени ће, Мехо, Ана Херцеглијна, 0071    Џаба ти Ружа Павла генерала! 0072    Нег чуј, Але, што ћу говорити: 0073    Ја ћу, побро, до Херцег-Новога 0074    Раз Анице Херцеглије бана; 0075    Ако прије ја изнесем Ану, 0076    Ти ’ш ми куме бити код Анице, 0077    Прстен дати двиста маџарија, 0078    Приписат ћеш мени достојање, 0079    У робовство тебе ћу примити, 0080    Служит ћеш ме до еџела свога; 0081    А ти, Але од Новога билог, 0082    Ако прије изнесеш маџарку, 0083    Ружу липу Павла генерала, 0084    Ја ћу т’ куме бити код дивојке, 0085    Прстен дати двиста маџарија, 0086    Приписат ћу т’ ирад-достојање, 0087    Служит ћу те до еџела свога.“ 0088    Кад Алага ричи разумио, 0089    У том ага на ноге скочио, 0090    Срдит ага Мехи бесидио. 0091    „Ја сад одох у Ленгерп-паланку 0092    Раз Ружице Павла генерала. 0093    Прије тебе ако изнесем Ружу, 0094    Ти ’ш ми куме бити код дивојке, 0095    Прстен дати двиста маџарија, 0096    Ја ти ирад не ћу достојање, 0097    Нит ћу тебе у службу примити; 0098    А ти побро, Османагић Мехо, 0099    Ако прије изнесеш дивојку, 0100    Ради од мене, што је теби драго!“ 0101    То му рече, на беглук окрену, 0102    Из беглука оде кроз Удвину, 0103    Сиђе кули Османагић-Мехе 0104    (У Мехе је конак учинио). 0105    Он у презид до ђогата дође, 0106    Але свога опреми ђогата, 0107    Изведе га у авлију билу. 0108    Кад куцнуше чавли по калдрми 0109    Од ђогата Новљанин-Алаге, 0110    Спази за то Османагиница, 0111    Стара мајка Османагић-Мехе. 0112    Кад Алага види у авлији, 0113    Полетила низ ћемерли-кулу, 0114    Нене спаде у авлију билу, 0115    Па Алаги тихо бесидила: 0116    „Куд ’ш, Алага, моје дите драго? 0117    Ја сам теби ручак зготовила, 0118    Хајмо, синко, у ћемерли–кулу!“ 0119    „ „Фала, мајко, на ићраму твоме! 0120    Побратим је мене нахранио, 0121    У беглуку Османагић Мехо, 0122    Твоје дите из оџака твога, 0123    Он је мене резил учинио 0124    У беглуку прид свим Удвињани.“ “ 0125    То он рече, а у седло клиси, 0126    То је мени врло тешко било. 0127    Оде Але кроз Удвину билу, 0128    Изјахао на равне рудине, 0129    Тегли Але до Новога града, 0130    Под Велебит дојаха ђогата, 0131    Кроз Велебит ата пројахао, 0132    С ону страну Велебита сиђе. 0133    Кад је Але својој кули сишо, 0134    Одјахао, у кулу унишо, 0135    У халвату сандук отворио, 0136    Он извади тебдил-ђеисију, 0137    На се меће котарско одило. 0138    Кад с’ Алага добро опремио, 0139    Он у презид сиђе до ђогата, 0140    Под шпањурску ата опремио, 0141    У авлији те га посиднуо, 0142    Из турскога изјаха Новога, 0143    Па окрну кроз Велебит клети, 0144    Он окрену у принциповину, 0145    Пређе хунку царску и ћесарску , 0146    И освану на Приморју равном. 0147    Ага тегли до Ленгер-паланке, 0148    Нека иде, куд ја њему драго! 0149    Да видимо Османагић-Мехе! 0150    Осто Мехо у беглуку билом, 0151    Јер је врло у пићу прећеро, 0152    У беглуку Мехо омркнуо, 0153    Омркнуо тер и освануо. 0154    Вид’де главе гази-Ћејванаге! 0155    Тај је ага јутро подранио 0156    И унишо у бегову лонџу, 0157    Свог сестрића у беглуку нађе, 0158    Пјана глава у кревету спава, 0159    Њега ага из свег гласа викну: 0160    „Мој сестрићу, Османагић-Мехо, 0161    Устан’, Мехо, луда хаџамијо!“ 0162    А кад Мехо дају опазио, 0163    Он на ноге скочи у у беглуку, 0164    Ћејванага сиде под пенџером, 0165    Те он Мехи заче бесидити: 0166    „Мој сестрићу, црн ти образ био! 0167    Што ћеш јутрос овде у беглуку? 0168    Знаш ли, шта си јучер бесједио 0169    Својим побром од Новог Алагом? 0170    Агу си врло резил учинио, 0171    Уложио своје достојање, 0172    Ако прије изнесе маџарку, 0173    Прије тебе из Ленгер-паланке, 0174    Липу Ружу Павла генерала, 0175    Јучер Але от’шо до Ленгера, 0176    Мого ј’ до сад до Ленгера сићи, 0177    Алага ће ујагмит дивојку, 0178    Оде теби ирад-достојање, 0179    Што ти га је бабо оставио.“ 0180    А кад Мехо ричи разумио, 0181    Тад је мехи зло на уми било, 0182    Брже скочи, из беглука крену, 0183    Оде Мехо својој билој кули. 0184    Кад је дошо кули и матери, 0185    Стару мајку у халвату најде, 0186    Селам даде, а под пенџер сиде, 0187    Тад је мајка Мехи бесједила: 0188    „Гдке си, сине, црн ти образ био! 0189    С ким си с’, Мехо, јучер завадио? 0190    Што л’ си побру резил учинио, 0191    Па Алага срдит отишао? 0192    Оде ти, сине, ирад-достојање!“ 0193    А кад Мехо ричи разумио, 0194    Њему глава паде по рамену, 0195    Јер се Мехо врло покајао, 0196    Гдје се својим завадио побром, 0197    Све он мисли, што би и како би, 0198    Све мислио, мајци бесједио: 0199    „Даво моја по рођењу мајко! 0200    Сад ја не знам, куд би окренуо, 0201    Јер ја никад саходио нисам, 0202    Саходио до Херцег-Новога, 0203    Како ли би отео маџарку, 0204    Ану липу Херцеглије бана 0205    Прије побре од Новог Алаге, 0206    Не би л’ шчуво ирад-достојање. 0207    Мати моја, ово сам смислио: 0208    Сад ћу правит књигу на колину, 0209    Херцеглији бану андисати, 0210    Нек он спреми харали кочије, 0211    У кочије метне дивичицу, 0212    Нек ми Ану шаље на Удбину, 0213    Јал’ ћу бана на мејдан зовнути, 0214    Од тог двога које воли бане.“ 0215    А кад мајка ричи разумила, 0216    Свом је сину Мехи говорила: 0217    „Мехо сине, будаласта главо! 0218    Док би т’ књига стигла до Новога, 0219    Камо л’, сине, кад би с’ повратила, 0220    Море побро стићи од Ленгера. 0221    Већ се спремај, моје дите драго, 0222    Себе спремај и бабина дору, 0223    Иђи, сине, до Херцег-Новога. 0224    Кад ти дођеш до Херцег-Новога 0225    Ти окрени граду на капију; 0226    Кад ујашеш у нову чаршију, 0227    Бутиге су са обидве стране, 0228    По њ’ма млади сиде базрђани. 0229    Кад пројашеш већ пола чаршије, 0230    Ти погледај са десна на ливо, 0231    Видит ’ш једну ти стару биртију, 0232    То ј’ биртија крчмарице Паве, 0233    Посестриме родитеља твога, 0234    Твога бабе Османаге старог; 0235    Док ти је бабо тамо отходио, 0236    Ту би вавик ата одјахиво, 0237    Онди ш’, сине, и ти одјахати, 0238    Тетка ће те добро дочекати, 0239    Ти се тети кажи крчмарици, 0240    Сине драги, ко си и окле си, 0241    Ту ће тебе тетка насвитоват 0242    И још више тебе запутити, 0243    Како ’ш, сине, до маџарке доћи, 0244    Ане липе Херцеглије бана. 0245    Како т’, сине, каже крчмарица, 0246    ’Нако ’ш, сине, тетке послушати.“ 0247    Кад те Мехо ричи разумио: 0248    „Брже ми, мати, такум-одијело!“ 0249    Тад му нене на ноге скочила, 0250    У одаји сандук отворила, 0251    Мехи чудно извади одило, 0252    Све господско, одвише оборско, 0253    Ко што носе обор-капетани, 0254    Таку на се метно ђеисију, 0255    А на главу капу котаркињу, 0256    За пас зади мале џехведаре, 0257    Растури их палом латинкињом, 0258    Хем припаса срмали-силахе, 0259    А уз бедру припасао ћорду, 0260    Он обргну којашин-доламу, 0261    Па окрену низ ћемерли-кулу, 0262    Добра ата на јаслама спрема, 0263    На њег рахта трпа позлаћена. 0264    Кад је добра ата опремио, 0265    Обузда га шпаранкињом уздом, 0266    Изведе га у авлију билу, 0267    Стара му мајка спала у авлију, 0268    Изнесе му копље убодицу, 0269    Мехо мајци руци полетио, 0270    Старој мајци руку пољубио, 0271    Јиош одвише халал заискао. 0272    Халали му и благосови га: 0273    „Хајде, сине, хаиром ти било! 0274    Нег чуј, Мехо, моје дите драго! 0275    Наврати се до чифлука нашег. 0276    До чардака Вукадина кнеза, 0277    Тај је кнеже врло мушка глава, 0278    Понуди га себи у сватове, 0279    Нека себе спреми и алата, 0280    Тамо стазе занде и богазе, 0281    То би т’ био вридан кулаузе, 0282    Бриз њег ти пута није до Новога.“ 0283    Кад те Мехо ричи разумио, 0284    То је Мехи врло драго било, 0285    Опет мајка сину халалила: 0286    „Хајде, Мехо, хаиром ти било, 0287    Здрав ми био, добро задобио 0288    И здраво се мајци повратио, 0289    Своју мајку смрти дохранио, 0290    Од свог срца ишчеко евлада, 0291    Преспиво ти хајван у мејдану, 0292    Ко ти је бабо био у дивану!“ 0293    Старом с’ Мехо мајком халалио, 0294    Па у седло фрци доратово, 0295    Окрену ата на авлијнска врата, 0296    Османагић оде од Удвине, 0297    Од Удвине низ равне рудине. 0298    Вид’ де Мехе, весела му мајка! 0299    Оштро ата низ рудине јаше, 0300    Тегли ата до чифлука свога, 0301    До чардака Вукадина кнеза. 0302    Кад дојаха кнезову чардаку, 0303    Вакат био до читлука дође. 0304    Кад с’ чардаку близо прикучио, 0305    Дојаха ата побрину чардаку. 0306    У авлију кад га ујахао, 0307    На големо чудо нагазио, 0308    Он угледа два кнежева сина, 0309    Којадина, млађег Миладина, 0310    Гдје ћаћина проводе алата, 0311    Још крвава грива у алата 0312    Од башлука до по стрименлука, 0313    Медвидина крвцом поштрапана, 0314    Виђа седам у облуку глава, 0315    О алату висе и облуку. 0316    Гледа Мехо са дората свога, 0317    Код бунара кнеза угледао 0318    И он кнезу ,добро јутро’ викну, 0319    Кнеже прими, па на ноге клиси, 0320    Стојећи му јутро отпримио: 0321    „Да си здраво, млад Османагићу! 0322    Одјаш’ дору, мој спахија драги, 0323    Мој синовче, да се напијемо, 0324    Да пијемо и ми диванимо, 0325    Да те питам, куд си с’ опремио.“ 0326    А кад Мехо одјаха дората, 0327    Допадоше два кнежева сина 0328    И Мехина прифатише дору, 0329    Мехо сиде на тепи бунара, 0330    Пред њег кнеже трмпез поставио: 0331    „Мој спахија, млад Османагићу! 0332    Куд си пошо, мој синовче драги?“ 0333    Све му Мехо по истини каже: 0334    „Па сам с’, кнеже, теби навратио, 0335    Мене је стара запутила мајка, 0336    И теби је поздрав оправила, 0337    Да се спремиш у чардаку своме, 0338    Са мном сиђеш до Херцег-Новога 0339    Пораз Ане Херцеглије бана, 0340    Не би л’ наске срића послужила, 0341    Прије Алаге ујагмит дивојку. 0342    Устај, кнеже, ако Бога знадеш! 0343    Спремај себе и алата мамна, 0344    Па ми с’ данас у гајрету нађи!“ 0345    Кад Вукадин ричи разумио, 0346    Тад он Мехи тихо говорио: 0347    „Та спахија, луде ли си главе! 0348    Који су те ђавли наћерали, 0349    Те с’ се с побром за то завадио? 0350    Мучно је, Мехо, Херцег-Новом сићи, 0351    Ја камо ли изнити маџарку. 0352    С тобом Вуче до Херцега не ће, 0353    Јер сам скоро из Чесарске дошо, 0354    Јесам ата заморио свога.“ 0355    Тада Мехо Вуку бесидио: 0356    „А мој стриче, Вукадине кнеже! 0357    Дедер мени по истини кажи, 0358    Куд си ходо, гонио алата, 0359    Гдје л’ си, Вуче, крвавио ћорду 0360    И оних седам глава ујагмио, 0361    Ко кад с’ био у џењку великом?“ 0362    Тад Вукадин Мехи бесједио: 0363    „Јесам, Мехо, себе опремио, 0364    Ја себека и алата свога, 0365    Ја окрено у земљу ћесарску, 0366    Сишо јесам до Полојца града, 0367    До Полојца пониже Карловца, 0368    Трефио сам јегумана старог, 0369    Гдје је био пошо намастиру, 0370    Уз њег до три липе јегуманке 0371    И још више седам јегумана. 0372    Врло штимах јегуманке младе, 0373    Код њих јесам кавгу заметнуо, 0374    Ту сам своју ћорду крвавио, 0375    Ја погубих седам јегумана. 0376    Са њих седам ја ујагмих глава, 0377    И дви липе младе јегуманке. 0378    Од Полојца јесам побигнуо, 0379    За мном се је ларма подигнула, 0380    С дјецом својом носим јегуманке. 0381    Па ја теглим до хунке цареве, 0382    Ту је наске срића послужила, 0383    Ујагмисмо прико међе царске, 0384    Ми у Корин-гору ујагмисмо, 0385    Мехо побро, у Лику сиђосмо 0386    Твом чифлуку, а чардаку моме, 0387    Ја изнесох до дви јегуманке, 0388    Ено ми их у чардаку моме, 0389    Ту сам ата заморио свога, 0390    Бритку своју крвавио ћорду. 0391    Ако томе, Мехо, не вирујејш, 0392    Ти униђи у чардак дрвени, 0393    Видити ћеш оби јегуманке, 0394    Јесу липе дви кршне дивојке, 0395    Јесам накан дјецу оженити, 0396    Којадина и свог Миладина, 0397    Заметнут ћу кабасто весеље.“ 0398    То он рече, на ноге скочио, 0399    Узе Меху за десницу руку, 0400    Па се тепе у чардак кренуше, 0401    Обојица у чардак сједоше, 0402    У чардаку пиће заметнуше. 0403    А подвикну Вукадине кнеже, 0404    Он кнегињу стару подвикује: 0405    „Брже, љубо, кухајдер погаче!“ 0406    А Вукадин Миладина зовну: 0407    „Миладине, пеци јаловицу! 0408    Мени треба таин и заира 0409    Путујући до Херцег-Новога.“ 0410    Кнежевица спремила погачу, 0411    Испекоше дјеца јаловицу, 0412    Кнез је Мехи хегбе натрпао: 0413    „Хајде, Мехо, хаиром ти било! 0414    С тобом кнеже до Херцега не ће.“ 0415    Мехо сађе, поклопи дорина, 0416    Од чардака прати њега кнеже, 0417    Под Шушњару испратио Меху, 0418    Наврх горе својим побром стао: 0419    „Хајде, Мехо, до Херцег-Новога 0420    Пораз Ане Херцеглије бана, 0421    Ради, ага, ујагмит дивојку! 0422    Ако с’ ларма дигне од Новога, 0423    Ево теби првог хампаџије, 0424    Теби ће кнеже хампу учинити.“ 0425    Ту се ј’ кнеже с њиме халалио, 0426    Халалише с’, па се растадоше. 0427    Вукадин се чардаку поврати, 0428    Оде Мехо у принциповину, 0429    Тегли Мехо до Херцег-Новога. 0430    Кад Велебит гору преметнуо, 0431    Он се спушти на Приморје равно 0432    Једно јутро Новом на капију. 0433    Кад је Новом дошо на капију, 0434    На вратих су четири солдата 0435    Под мушкети и под бајунети. 0436    Мехо њима ,добро јутро’ викну, 0437    Они њему јутро отпримише, 0438    Јер на Мехи господско одило, 0439    Солдати га на врата пуштише, 0440    Наступи Мехо у новску чаршију, 0441    Кад ујаха ата у чаршију, 0442    Дућани су са обидве стране, 0443    По дућаних нису базрђани, 0444    Веће јесу младе базрђанке, 0445    Мире свилу, а рижи кадифу. 0446    А кад Мехо наступи на дори, 0447    Вид’ дората Османагић-Мехе! 0448    Јер у дорат жива мира нема, 0449    Добар дорат јоргу показао, 0450    Испод кова жив ћеремит сива, 0451    По бутигах дофаћа маџарке, 0452    Једна друга другу довикује: 0453    „О Анице, мила другарице, 0454    И Јелице, мила посестримо! 0455    Како смо силе овде пазарити, 0456    ’Ваки овуд пројахао није 0457    Посли главе Османаге старог, 0458    Са Удвине, из широке Лике, 0459    ’Вака ј’ нара у њег’ва хајвана.“ 0460    Мехо јаше, ни мукает није, 0461    Пројаха ата до пола чаршије, 0462    А погледа са десна на ливо, 0463    Стару једну угледа биртију, 0464    Он биртији свратио хајвана, 0465    У авлију ата ујахао, 0466    Ујахао, те га заставио. 0467    Ћаше Мехо грлом подвикнути, 0468    Ал му прије дорат захрзао, 0469    Захрзао, ногом закопао, 0470    Помоли се Павка крчмарица, 0471    Крчмарица спаде на авлију, 0472    Ал је Павка врло остарила, 0473    Већ с’ у пасу она покупила, 0474    Од старости па се покучила. 0475    Поступи она Мехину дорину, 0476    Прегрли га, у печу пољуби: 0477    „Давор доре побратима мога! 0478    Који те незнан са јаше господин, 0479    Гдје је теби сахибија стари, 0480    Гдје си њега јадан изгубио?“ 0481    Тад је Мехо Павки бесидио: 0482    „Мучи, Павко, будаласта главо! 0483    Што говориш небесне бесиде? 0484    Имадеш ли пића изобила 0485    И бијела хљеба латинскога, 0486    И мом ату арпе угрухате, 0487    Да одјашем, да се нахранимо?“ 0488    Тад је старка Мехи бесидила: 0489    „Обрстару на дорину мамну! 0490    Ја ти не дам пића никаквога 0491    Ни бијела хљеба латинскога, 0492    Док с’ не кажеш, ко си и окле си, 0493    И ди с’ овог ата добавио: 0494    Ил си ата на дому ждрибио, 0495    Ил си њега у џењку добио, 0496    Ил си њега за новце купио? 0497    Дедер мени по истини кажи!“ 0498    Тад јој Мехо приче бесидити: 0499    „Давор стара крчмарице Паво! 0500    Ил с’ вилена, ил с горе болесна, 0501    Ил с’ у пићу врло прећерала, 0502    Шта ме питаш за мога дората?“ 0503    Тад је Павка Мехи бесједила: 0504    „Обрстаре на дорину мамну! 0505    Како не ћу питат за хајвана, 0506    Кад побрина добро ата знадем, 0507    Свога побре Османаге старог? 0508    Он је мени често доходио 0509    И мени је овди казивао, 0510    Да он сина има јединога, 0511    Јединога у себека Меху. 0512    Ево има седам годиница, 0513    Како ми је побро погинуо, 0514    Па побрина добро знам хајвана. 0515    Господине, у биртију не ћеш, 0516    Док не кажеш, ко си и окле си, 0517    Гдје л’ си ата добавио тога.“ 0518    Тад јој Мехо приче бесидити: 0519    „Давор тето, ја сам од Карловца, 0520    Од Карловца Карловић Никола, 0521    Син рођени Карловић-Ивана, 0522    А јест дорат Османаге старог.“ 0523    А кад старка ричи разумила, 0524    Тада она њему бесидила: 0525    „Господине на агину дори! 0526    Гдје си тога ата добавио?“ 0527    Мехо каже: „У џењку јуначком. 0528    Кад Карловић био уфатио 0529    Сестру Ханку Дуратагић-Ибре, 0530    Бан је Ханку врго на обдуљу. 0531    За то били Турци потпазили, 0532    Они сишли плацу и Карловцу, 0533    До Карловца и Купе ледене, 0534    У тебдилу ате изводили, 0535    Добре ате, да трчу обдуљу, 0536    На обдуљи добре среће били. 0537    Онда јесу кавгу заметнули, 0538    Ја у кавзи Туре погубио, 0539    Младо туре Османагић-Меху, 0540    Ја његова уфатио дору, 0541    Ту сам, Павко, ја ата добио.“ 0542    Мехо лаже, а право не каже, 0543    Све он гледа Павку крчмарицу, 0544    Је ли њему срцем пријатељу. 0545    Кад те Павка ричи разабрала, 0546    Она цикну, а подвикну Меху: 0547    „Обрстаре, сам те Бог убио, 0548    Гони ата из моје авлије, 0549    Кад с’ синовца погубио мога, 0550    А његова уфатио дору!“ 0551    Тада Мехо Павки бесидио: 0552    „Крчмарице, сам те Бог убио! 0553    Што су теби Турци омилили, 0554    Те ти Турком волиш нег кршћаном, 0555    Што су т’ тако Турци омилили, 0556    А највише Османага стари?“ 0557    Тада стара Мехи бесидила: 0558    „О Никола од Карловца била! 0559    Како Турком ја волити не ћу, 0560    А највише побратиму своме, 0561    Своме побри Османаги старом? 0562    Јер једнога вакта и земана, 0563    Кад су Турци на Приморје сишли, 0564    Поробили, ватром попалили, 0565    По Приморју робље пофаћали, 0566    Мене тада у Лику изнили, 0567    Тад сам била од десет година, 0568    Мене ага прими Османага, 0569    Држо ме је ко сестру рођену, 0570    Јесам била у његовој кули, 0571    Од тог дана осам годиница. 0572    Ја на ћемал изашла дивојка, 0573    Пристала се јесам потрефила. 0574    Шта је било удвињских ајана, 0575    На женидбу ајанских синова, 0576    Сви ајани аги саходили, 0577    Мене јесу од аге просили, 0578    Већ су аги просци додијали, 0579    Једно ми јутро ага бесидио: 0580    „ „Посестримо, Паво маџарице! 0581    У тебе је дости муштерија, 0582    Ти обери, ја ћу т’ поклонити; 0583    Ако ти с’ срце ишће потурчити, 0584    Ја ћу тебе, сестро, поклонити, 0585    Којем теби данас буде драго.“ “ 0586    Тад сам побри говорила своме: 0587    „О мој побро, ага Османага! 0588    Ако мени ти на вољу дајеш, 0589    Не ишће ми се срце потурчити, 0590    Најволила б’ завичају своме.“ 0591    Када чуо ага Османага, 0592    Османага мене опремио, 0593    Добро на ме навали одило, 0594    Спреми побро себе и ђогата, 0595    Мене врже за се на ђогата, 0596    Снесе мене до Херцег-Новога, 0597    Даде ми мала хиљаду цекина, 0598    С тим сам малом крчму начинила, 0599    Па сам овде радњу отворила, 0600    Дости мала у Новоме имам. 0601    У вику ми побро доходио, 0602    Држала га ко брата рођеног, 0603    С отог волим Османагу старог 0604    И његова сина јединога, 0605    С отог сузе из очију ливам.“ 0606    Кад те Мехо ричи разумио, 0607    Тада Мехо Павки бесидио: 0608    „Давор тетко, крчмарице Паво! 0609    Ово ј’ главом Османагић Мехо.“ 0610    То он рече, фрци са дората. 0611    А кад Павка ричи разабрала, 0612    Цикну Павка, Мехи полетила: 0613    „Што то, Мехо, што с’ од тебе ради? 0614    Шта ми с’ намах отказао ниси?“ 0615    „ „Тетко моја, не замирај мени! 0616    Јесам дошо у земљу незнану, 0617    Па те кушам у биртији билој, 0618    Имадем ли срцем пријатеља, 0619    Сад ја знадем, да с’ пријатељ прави.“ 0620    Течица му ата намирила, 0621    У биртију синовца увела, 0622    На мехко га шиљте посадила, 0623    Она Мехи сједе уз колино, 0624    Из нове се за здравље упита: 0625    „Је л’ ти жива у оџаку мајка, 0626    Може ли ти хизмет учинити?“ “ 0627    „ „Здраво је мајка, поздрав т’ оправила.“ “ 0628    Тада Павка Мехи говорила: 0629    „Куд си пошо, моје дите драго?“ 0630    Све јој Мехо по истини каже, 0631    Како се је с побром завадио, 0632    Својим побром од Новог Алагом, 0633    Који ће првље изнити дивојку: 0634    „Уложисмо ирад-достајање, 0635    Побро своје и ја, тетко, своје, 0636    Побро оде у Ленгер-паланку 0637    Раз Ружице Павла генерала, 0638    Ја се примих друге дивичице, 0639    Липе Ане Херцеглије бана. 0640    Давно је ага сишо до Ленгера, 0641    Ако прије изнесе дивојку, 0642    Оде мени ирад-достајање. 0643    Тетко драга, да с’ по Богу мајка! 0644    Како би ме с Аном саставила, 0645    Како ли би ујагмио липу, 0646    Не би ли ме мио Бог помого, 0647    Да прије побре изнесем маџарку, 0648    Да сачувам ирад-достајање.“ 0649    Тад је Павка Мехи бесидила: 0650    „Мој синовче, Османагић-Мехо, 0651    Ал си јако туде залудио! 0652    Ти се играш својим достајањем, 0653    Још одвише својом русом главом. 0654    Прођ’ се Ане Херцегије бана, 0655    Јер је Ана невирна маџарка. 0656    Све ја знадем новске дивичице, 0657    Ако си се накан оженити, 0658    Бољу ћу ти казати дивојку, 0659    Јелу липу обор-генерала, 0660    Сине драги из нашег Новога. 0661    Маџарке сам наше прокушала, 0662    Кушала сам Ану Херцеглијну, 0663    Сине драги, за тебе нудила, 0664    За те Ана Херцеглијна не ће; 0665    Кушала сам Јелу оборову, 0666    За те, сине, говорила Јели, 0667    Ја сам тебе Јели нафалила, 0668    Она се је накан потурчити, 0669    За те, сине, на Удвину поћи.“ 0670    Тад је Мехо Павки бесидио: 0671    „Давор тетка, ко рођена мајка! 0672    Ево муке и хала тешкога, 0673    За Ану сам ирад уложио; 0674    Ако Ану не би ујагмио, 0675    Оде мени ирад-достајање.“ 0676    Тада Павка Мехи бесидила: 0677    „Ти не мореш Ане ујагмити, 0678    Кад те Ана не ће Херцеглијна. 0679    Ујтру млада освиће недиља, 0680    А маџари цркву начинили, 0681    Нову цркву пониже Новога, 0682    Од Новога читав сахат има, 0683    Јесу цркву скоро саградили, 0684    Сутра ће ићи новом намастиру, 0685    Тамо ће ићи сва вишња господа, 0686    Собом глава Херцеглија бане 0687    И његова билогрлка љуба 0688    И њихова Ана дивичица, 0689    И с њим, сине, обор-генералу 0690    И његова Јеле дивичица, 0691    Која б’ била за те дивичица. 0692    Кад из Новог изађу кочије, 0693    Из Новога, на рудине равне, 0694    Кад би с’ мого у се поуздати, 0695    Те б’ на пољу ујагмио Ану, 0696    Ет не б’ код ње главу изгубио, 0697    Тако би мого доћи до дивојке.“ 0698    Истом они у бесидах били, 0699    На Ленгеру дрмнуше топови, 0700    Сиња с’ магла од Ленгера дигла. 0701    Гледа Мехо са топла пенџера 0702    С ону страну до Ленгер-паланке, 0703    Што пуцају ћесарске лубарде; 0704    Ал се сиња магла подигнула 0705    Уз Приморје на четири стране, 0706    А из магле коњик испануо 0707    На ђогата ко на горској вили. 0708    Гледа Мехо са топла пенџера, 0709    Он из магле познаје коњика, 0710    Он познаде побратима свога, 0711    Од Новога Новљанин-Алагу, 0712    Але бјежи уз Приморје равно 0713    На ђогату ко на горјанику, 0714    А за њим се били засобица, 0715    Засобица, танка маџарица, 0716    То је агу пунту заметнуо, 0717    У Ленгеру отео дивојку, 0718    Па с отога пуцају топови, 0719    Јер с’ за агом ларма заметнула. 0720    Кад га Мехо згледа са пенџера, 0721    Мехо јекну, сва биртија звекну: 0722    „Давор наша крчмарице Паво! 0723    Ено нашег Богом побратима! 0724    Приварио, Ружу ујагмио, 0725    Он побиже од Ленгер-паланке, 0726    Оде мени ирад-достајање.“ 0727    Херцег-Нови ага натфатио, 0728    Окренуо пдо Велебит клети, 0729    Ујагмио у Велебит клети, 0730    Јер потире баш ни близу нема. 0731    Тада Мехо Павки бесидио: 0732    „Тетко моја, што ћу и како ћу!“ 0733    Павка каже: „Ти дочекај дана. 0734    Ако с’ накан Ану потражити, 0735    Ти је чекај у пољу зеленом.“ 0736    Ту је Мехо ноћи дочекао, 0737    Кад у јутро био дан освану, 0738    Осванула недиљица млада, 0739    На Новому пукоше лубарде. 0740    Тада Мехо Павки говорио: 0741    „Тетко моја, што би оно било?“ 0742    „ „Сине драги, сванула недиља, 0743    Подиже се Херцеглија бане, 0744    Он с’ отарукреће намастиру; 0745    Већ ти гледај са топла пенџера, 0746    Сад ћеш Ану видит маџарицу.“ “ 0747    Мало вриме, ни дуго не прође, 0748    На капију исходе солдати, 0749    Изађе их седам кумпанија 0750    Под шкрљаци и под телећаци, 0751    Рупише за њ’ма харали-кочије, 0752    Кочије су од цакла биљура, 0753    Црвеном су харом отпрачене, 0754    Пдо кочија до дви бедевије, 0755    Уз кочије петнаест хусара, 0756    Уз њих виђа једног коњаника 0757    На путаљу ко на горској вили, 0758    Сав у срми и жежену злату, 0759    Уз кочије он гони путаља, 0760    Повија се по свијену пасу, 0761    То су кочије Ане маџарице, 0762    У њима Ана Херцеглије бана. 0763    Мехо Павки вели код пенџера: 0764    „Тетко моја, ко би оно био? 0765    Уз кочије прислоно путаља 0766    Те с’ повија на џамли-кочије, 0767    А Ана му пенџер отворила 0768    И свилену хару откучила, 0769    Све с’ он с Аном љуби уз кочије?“ 0770    Тад је Павка Мехи бесједила: 0771    „Оно је, сине, Радић-Михајило, 0772    Михајило, обор-капетане, 0773    Он је, сине, Анин муштерија. 0774    Видиш, кол’ко му се ј’ допустила, 0775    С тог ти велим, моје дите драго, 0776    Да није за те Ана маџарица.“ 0777    Крај биртије кочије прођоше, 0778    А за њима друге наступише, 0779    И под оти до дви бедевије, 0780    Пред оти је дванаест хусара, 0781    И уз оте виђа коњаника 0782    На алату у нову скерлету: 0783    „Тетко моја, чије су кочије? 0784    Ко л’ је оно уз њих на алату?“ 0785    „ „И ’но ти је Радић-капетане, 0786    Петрајило, млађи брат Михајлу, 0787    Два обора, оба капетана, 0788    Перица је Јелин муштерија, 0789    Он с’ повија по свијену пасу, 0790    Хоће, сине, да љуби маџарку, 0791    Ал му с’ Јеле не да прикучити, 0792    Камо л’, сине, лишца обљубити, 0793    Накана је за Турчина поћи.“ 0794    Кад и оте прођоше кочије, 0795    Наступише и треће кочије, 0796    И под оти два коња ђогата, 0797    Уз кочије тридесет хусара: 0798    „Тетко моја, чије су кочије?“ 0799    „ „Кочије су Херцеглије бана.“ “ 0800    Те прођоше, друге наступише, 0801    То су кочије обор-генерала. 0802    За њ’ма јаше стотину хусара, 0803    Окренуше Новом на капију. 0804    Тад је Мехо на ноге скочио: 0805    „Тетка драга, брже ми дората!“ 0806    У том Мехо спаде из биртије, 0807    Из штале му ата изведоше, 0808    Притеже му четири колана, 0809    Тетки даде четири дуката: 0810    „Тетка драга, да ти пиће платим!“ 0811    Те у седло фрци доратово, 0812    Окрену ата испред крчме биле, 0813    Управи га Новом на капију, 0814    Кроз капију на равне рудине. 0815    Он управи новом намастиру, 0816    А погледа низ Приморје равно, 0817    Ал је поље бутум зажмирило 0818    Од кочија и од Примораца 0819    И принципских танахних маџарки. 0820    Много пука тегли до отара, 0821    До отара и до намастира. 0822    Мехо цркви управио дору, 0823    Низ рудине пролази кочије, 0824    Вакат био, кад је цркви сишо. 0825    Добра црква на мехких рудинах, 0826    Око цркве камена авлија, 0827    Авлија је од два боја људска, 0828    На авлији демирли-капија, 0829    Што је мушка, у авлију нејде, 0830    Већ крај црвке по рудинах хода. 0831    Ту су стале Анине кочије, 0832    Из кочија липа искочила, 0833    И Михајил фрци са путаља, 0834    С Аницом се по руке узео, 0835    Он с Аницом оде у авлију. 0836    И Јелица скочи из кочија, 0837    Окренула на авлијнска врата, 0838    За њом Перо наметну алата, 0839    И он за њом у авлију уђе. 0840    У авлији бунар вода хладна, 0841    Код бунара тепа начињена, 0842    На тепи је духовник-дивојка. 0843    Која дође, у авлију уђе, 0844    Тој дивојци свака лети руци, 0845    И Ана јој руку пољубила, 0846    Она сила у шимшир-скемлију, 0847    Код ње Миле подвиш стаде руке. 0848    Кад је Јела у авлију ушла, 0849    И она јој руку пољубила, 0850    И Јелица сила у скемлију, 0851    Уз њу Перо подвиш стаде руке. 0852    Вид’де Мехе, будаласте главе! 0853    Нико мушко не сми у авлију. 0854    Кад је виђо два Радића млада, 0855    Гдје одоше у авлију билу, 0856    Он на врата ујаха дората, 0857    У авлији ата одјахао, 0858    А авлијнска врата притворио, 0859    Авлија је пуна маџарица. 0860    Он до тепе доведе дората, 0861    Јутро викну, шкрљком покренуо, 0862    Поклони се духовник-дивојци, 0863    Па се Мехо фати у џепове, 0864    Он извади дван’ес’ маџарија. 0865    Духовници у руку спустио, 0866    Стаде Мехо код воде бунара. 0867    Ал вид’ кује Ане херцеглијне! 0868    Та дивојка не сти мировати, 0869    Јер зна Ана Османагић-Меху, 0870    Подвикнула два Радића млада: 0871    „Чујете ли, дви војводе младе! 0872    Добили сте обор капетанство, 0873    И ви сишли у нашем намастиру, 0874    Ви с’ бројите, да јесте јунаци, 0875    Што ће вами Турчин у авлији, 0876    У авлији а пред нашом црквом. 0877    Љута змија Османагић Мехо?“ 0878    Јер је слику имала Мехину, 0879    По слики је њега препознала. 0880    Тад Михајил Ани бесједио: 0881    „Ал с’ у пићу, Ане, прећерала! 0882    Откуд овде Османагић Мехо?“ 0883    „ „Та оборе, ето г’ у авлији!“ “ 0884    Кад Михајил ричи разумио, 0885    Тад Михајил Меху подвикнуо: 0886    „Та копиле, Османагић-Мехо! 0887    Што ћеш овде ти пред нашом црквом?“ 0888    Па се фати двају џехведара, 0889    Он на Меху грла окренуо, 0890    Пукоше му оба џехведара, 0891    Ударише два синџирли-зрна 0892    А у мермер под коња дората, 0893    Јер се Мехо за њим потрефио, 0894    Не погоди Мехе ни дората. 0895    Када виђа Османагић Мехо, 0896    Што Михајил ради капетане, 0897    Он мораде кавгу заметнути, 0898    Н се фати ћирманије ћорде, 0899    Па погуби Радић-капетана, 0900    Млађи Перјан на њег ударио. 0901    Ал се хитар Мехо потрефио, 0902    И Перјана главом раставио. 0903    Кад се огрош у ављи сломи, 0904    Све дивојке у цркву побигле, 0905    А полети Османагић Мехо, 0906    Авлијнска је врата притворио, 0907    Навалио челикли-малдане, 0908    Полетио цркви на капију. 0909    Ана ћаше цркву притворити 0910    Од Турчина Османагић-Мехе, 0911    Отури је Јела оборова, 0912    Упусти га у намастир-цркву, 0913    А ту мехо ускочи у цркву, 0914    Вид’де Ане Херцеглије бана! 0915    Полетила до авлијнских врата, 0916    Да отвори од авлије врата, 0917    Ал је Мехо уфати у цркви, 0918    Па у цркви привеза дивојку. 0919    Кад то виђа Херцеглија бане, 0920    То је бану врло тешко било, 0921    Бан је дошо цркви и капији, 0922    Па он Меху са капије виче: 0923    „О Турчине, Османагић-Мехо! 0924    Остав’, Мехо, цркву и намастир, 0925    Прости су ти пути из Приморја, 0926    Из Приморја у широку Лику, 0927    Код олтара не замећи пунте!“ 0928    Мехо бана из цркве повика: 0929    „Твојој вјери не вјерујем, бане, 0930    Ја ти цркве не ћу остављати.“ 0931    Бан бесиди свој вишњој господи: 0932    „Ја што ћемо и како ли ћемо? 0933    Тврда црква на пољу зеленом, 0934    Да би је тукли на пољу зеленом, 0935    У цркви је млого дивојака, 0936    А наше нам књиге не додају 0937    Рушит цркву на меких рудинах.“ 0938    Вићу чине сва вишња господа, 0939    Вићу чине, што ће и како ће. 0940    У том дође од Ленгер-паланке, 0941    Од Ленгера Павле генералу 0942    И уз њега шест стотин хусара, 0943    Он одјаха код намастир-цркве, 0944    Све му каза Херцеглија бане: 0945    Како Мехо у цркву ујагми. 0946    А генерал бану бесидио, 0947    Како је љута змија сиходила, 0948    Љута змија, Новљанин Алага, 0949    Ујагмио његову Ружицу. 0950    Тад подвикну Павле генералу, 0951    На ием виче Османагић-Меху: 0952    „О Турчине, Османагић-Мехо! 0953    За коју си ти дошо маџарку, 0954    Ти је узми из тог намастира, 0955    Ти је баци за се на дората, 0956    Па је носи у широку Лику, 0957    Да ми с тебе цркве не рушимо, 0958    Не бијемо у њој дивојака. 0959    Ако ли је оставити не ћеш, 0960    Хоћемо те жива уфатити, 0961    Патити те смрћу свакојаком.“ 0962    Мехо њима из цркве говори: 0963    „Генералу, од тог фајде нема! 0964    Ја вам вјери данас не вјерујем.“ 0965    Тад господа на рудинах сила, 0966    Чине вићу, што би учинила, 0967    Херцеглија приче бесједити: 0968    „Ми хајдемо војску одмакнути 0969    И од цркве војску одступити, 0970    Не би л’ Мехо из цркве изишо, 0971    Не би л’ нашу цркву оставио, 0972    Згоде није рушит намастира.“ 0973    То рекоше, војску покренуше, 0974    У лугове новске унидојше. 0975    Кад Јелица на пенџер погледа, 0976    Гдје бан војску од цркве покрену, 0977    Тад Јелица Мехи бесједила: 0978    „Миловање, Османагић-Мехо! 0979    Ено бани војску покренуше, 0980    Измакоше војску у лугове, 0981    Рада б’ они, да оставиш цркву. 0982    Хајде, јање, ти јаши дората, 0983    Узми мене за се на дората, 0984    Прости су ти пути уз Приморје, 0985    Носи мене на Удвину билу.“ 0986    Тад је Мехо Јели бесидио. 0987    „Та Јелице, господска дивојко! 0988    Мени пута нема на Удвину 0989    Брез Анице Херцеглије бана; 0990    А видиш ли, што је учинила, 0991    Гдје је мене код цркве одала, 0992    Она ј’ овди пунту заметнула. 0993    Кад би Ану понио маџарку, 0994    Стала б’ дрека банове дивојке, 0995    Бан не б’ мого срцу одолити, 0996    Пустит мене у широку Лику, 0997    Да не б’ са мном кавгу заметнуо, 0998    Па б’ у пољу могли изгинути. 0999    Волим побре ја овди дочекати, 1000    Свога побре Вукадина кнеза, 1001    Реко ми је хампу учинити.“ 1002    Све то слуша Ана Херцеглијна, 1003    Тада Ана Мехи бесидила: 1004    „Миловање, Османагић-Мехо! 1005    Волим с тобом у широку Лику, 1006    Нег код цркве да ти чекаш Турке.“ 1007    И Јелица Мехи бесидила: 1008    „Кад би мене хтио послушати, 1009    Кад су т’ бани сокак начинили, 1010    Да идемо у шриоку Лику!“ 1011    Он послуша Јеле маџарице, 1012    Па отвори намастир и цркву, 1013    Мехо тепи дође и дорату, 1014    Па он мамна узео хајвана, 1015    А Јелици тихо бесидио: 1016    „Јеле липа обор-генерала! 1017    Узми, липа, помамна путаља, 1018    Ти путаља Радић-капетана, 1019    Појаши га, моје миловање, 1020    Ја ћу свога помамна дората, 1021    Врћ’ ћу Ану за се на дората, 1022    Јер ја Ани не вирујем липој, 1023    Да ми сама појаше алата.“ 1024    И Јелица Мехе послушала, 1025    Михајлова посједе путаља, 1026    Мехо свога помамна дората, 1027    Ану за се баци на дората, 1028    У поводу поведе алата, 1029    Из авлије коње ишћераше, 1030    Мехо с’ ату пови по стримену, 1031    Он Јелицу викну са дората: 1032    „Хајде за мном, липа, на путаљу!“ 1033    Јелица је вишти бињеџија, 1034    Полетише уз равне рудине 1035    Од отара и од намастира. 1036    Кад то виђа Херцеглија бане, 1037    Мучно бану, ал му фајде нема, 1038    Он на јоргу пушке испалио, 1039    Јер се нада од Херцега бане, 1040    Не би л’ гдјегод чуле харамбаше, 1041    И Турчину метнули бусију. 1042    Тегли Мехо под Велебит клети. 1043    Велебиту кад се прикучио, 1044    Ал му с’ сиња магла подигнула, 1045    Из планине коњик искочио 1046    На ђогату ко на горској вили. 1047    Кад погледа Мехо са дората, 1048    Он угледа од Новог Алагу, 1049    Гдје је пошо до Херцег-Новога, 1050    Да он види, што ј’ од Мехе било. 1051    Кад се Мехо прикучио близо, 1052    Угледа га ага са ђогата, 1053    До њег ага ата дојахао, 1054    Селам дао, ата заставио, 1055    Он се с Мехом за здравље упито. 1056    Кад су рекли, да су здраво били, 1057    Мало вриме, ни дуго не прође, 1058    Из планине коњик искочио 1059    На алату ко га горјанику, 1060    То је глава Вукадине кнеже 1061    И уз њега два посопца сина, 1062    Скаче кнеже, а Меху спомиње. 1063    Кад Вукадин Меху угледао, 1064    Гдје се срио, с њим се загрлио: 1065    „Јеси ли се у боју згодио, 1066    Да ти ниси рана допануо?“ 1067    „ „Нисам, побро, рана допануо, 1068    Већ ми је побро љуте ране задо, 1069    Јер ми оде ирад-достајање, 1070    Јер прије мене изнесе маџарку.“ 1071    На њег с’ ага из грохота смије, 1072    Окренуше у Велебит клети, 1073    У Велебит с миром ујахаше, 1074    Гору пришли и у Лику сишли, 1075    Дође Мехо својој билој кули 1076    И изнесе обидве маџарке, 1077    Па заметну големо весеље, 1078    Код њег побро од Новог Алага. 1079    Он потурчи Јелу оборову, 1080    Па се Мехо с њоме оженио, 1081    А Аницу побри поклонио 1082    У Удвину, Хамзи циганину, 1083    Што га је ћела издати маџарка. 1084    Кад му и пир и весеље прође, 1085    Појахаше оба побратима, 1086    Па одоше до турског Новога 1087    Билу двору Новљанин-Алаге, 1088    И Алага заметну весеље, 1089    Ожени се Ружом дивичицом, 1090    Мехо му куме био код дивојке, 1091    Прстен дао двиста маџарија, 1092    Алага му не сти достајања 1093    Нити Мехе за ропство примити, 1094    Све је побри поклонио свому.